Izdane knjige

 

 

Klikni ovdje !

ISBN 953-150-597-7

Na prijelazu XV. i XVI. stoljeća naši su predci bježeći pred Turcima napustili Dalmaciju i naselili opustjele brežuljke Molisea. Kao svjedočanstvo mnogih migracija s različitih dijelova istočne jadranske obale ostala je mala jezična oaza, gradići Mundimitar (Montemitro), Kruč (Acquaviva Collecroce) i Filič (San Felice del Molise). Upravo je govor tih naselja najbogatije vrelo podataka o našoj prošlosti. On s priličnom točnošću svjedoči o tome da su se naši predci doselili s područja koje se okvirno prostire južno od Cetine, u podbiokovsko-neretvanskom području u zaleđu makarskoga primorja. Kroz pet stoljeća, ovaj govor, koji zovemo na-našo, daleko od domovine i u dodiru s potpuno različitom stvarnošću, imao je specifičnu evoluciju; u znanstvenom svijetu naziva se moliškohrvatskim (croato-molisano). S obzirom na klasifikaciju hrvatskih idioma pripada štokavsko-ikavskim govorima s elementima čakavštine.1 Ovaj je rječnik prva publikacija u cijelosti posvećena govoru Mundimitra.

Svi zainteresirani na kupnji ove knjige, mogu poslati mail kliknujući na koricu knjige.

Antonio Sammartino

 

 

Klikni ovdje !

Cannarsa Editore

Kada su ušl iz one bane mora, naše stare nisu nosil libre, nisu ostal pišeno zašto bižahu, što je hi činilo rivat na ve zemblje. Su donil za njimi samo rikecu veče velku ke se more imat: onu ke nosahu unutra eš ke još se vidi oš se čuje ume nas. E mi, kano one. unutra nas iščemo oš kažemo našu rikecu.

 

Koko voti smo čul reč nazanje godišta: «Nemote zabit naš lipi jezik!». To je istina, ta jezik je «naš»! Mi ga govoremo, mi mamo ga znat, mi mamo ga učit drugimi. Ono ke se naučiš do tvoje matere, ti ne more dat nikor. S našimi riči naše čeljade su umil reč ono ke je njim izašlo iz srca...

 

 

Svi zainteresirani na kupnji ove knjige, mogu poslati mail kliknujući na koricu knjige.

 

Antonio Sammartino

 

 

Klikni ovdje !

ISBN 953-200-982-5

Riječi napisane samo u našim dušama, glasovi bez znakova koji su proživjeli pet stoljeća ne ostavivši tragove...
Poseban je doživljaj tražiti u našem pamćenju rečenice i misli, materijalizirati ih i zaustaviti njihovo nemirno kretanje. Otkriva se da naše riječi nisu bez pravila, one su samo čekale da budu napisane kako bi svima dokazale svoje postojanje.

Ovaj posao bio je dug i zahtjevan, ali moram reći ne i mučan. Ove su se stranice, kao i riječi koje one donose pisale same, čekajući da budu pročitane.

Ovo je prvi rad ovakve vrste, stoga ne treba čuditi što je stvoren za jezik zajednice koja broji manje od dvije tisuće duša. Nakon rječnika našeg idioma, ovo je djelo drugi kamen temeljac naše začuđujuće kulture, koja je pola tisućljeća oblikovana u svojoj novoj domovini.

 

Svi zainteresirani na kupnji ove knjige, mogu poslati mail kliknujući na koricu knjige.

 

Antonio Sammartino

 

 

Klikni ovdje !

ISBN 953-6562-29-4

Tokom ljetnih događanja 2005. god. predstavljena je knjiga "KAKO BIŠE SLAKO - KAKO JE BILO SLASNO". Autori: Vesna Ljubić i Gianco Giorgetta. Urednici: Antonio Sammartino i Zvonimir Mastrović. Nakladnici: Zaklada "Agostina Piccoli", Montemitro (Mundimitar) i "Nova Stvarnost", Zagreb. Za nakladnike Antonio Sammartino i Zvonimir Mastrović. Knjiga sadrži 68 recepata, 158 stranica i nešto više od 140 slika u boji. Izrađena je na neuobičajen način; recepti su sakupljani od kuće do kuće a kuhari su kuhajući jela u međuvremenu usmeno otkrivali upute za njihovo pripremanje. Posebno neobično je što su u ovoj knjizi izdane slike domaćina-domaćica i njihovih jela. Prelistavajući je svaki kupac moći će susresti sliku i recept svoje tetke, prijateljice, mame, tate ili tko zna bake, djeda itd. Bit će im to nezaboravna uspomena.

Svi zainteresirani na kupnji ove knjige, mogu poslati mail kliknujući na koricu knjige.

Gabriele Romagnoli

 

 

Klikni ovdje !

Jesu godišta ke naša Fondacijuna organidziva presendacijune oš moštre. Sve ono ke smo iskal, pitival oš kazal je ostalo no malo vrimena obišeno na koji zid ol je ostalo fotografano oš filmano. S libri ke smo štambal fino sada (vokabolarj, poezije, gramatika oš drugo) nismo kazal ovi velki teg ke smo činil kada smo organidzal jenu moštru ol smo ponil pur miljara kilometri nadugo naše stvare oš naše riče. Dop pet-šest godišt smo se dečedil ostat stope naza nas, e nazbolji ime za ovu serju libr je nam se činija "Scripta manent" ('Zapišeno ostane'). Pur ime latin čini razumit ke, kano oni jezik ke nima več čeljade ke ga govoru ma je još živ, nako ove naše riče te živit semaj. S riči te ostat pur one stvare ke hi nosu. Ovi prvi liber presendiva moštru "Sime do simena" ('Il seme dal seme') ke lu 2005 smo činil u Mundimitar na nove lokale kumidane u Fondacijun putem do Kaštela. Čeljade do Fondacijune su rabil do lita, iskal oš nal saku stvaru, atrece oš informacijune ke morahu čini razumit što je bila zemblja (oš Zemblja) za naše čeljade do semaj. Svi zainteresirani na kupnji ove knjige, mogu poslati mail kliknujući na koricu knjige.

 

 

ISBN 978-88-902891-0-1

Su prol šest godišt kongorsa Fondacijune "Agostina Piccoli". Nisu nišče, kada gledamo naza nas oš vidimo pet sekuli naš-oga jezika na vu zemblju. Zemblja ke noko čuda vrimena je umila čuvat nas oš naše riče.

Ovi liber ima poezije veče lipe ke su pisal čeljade s našimi riči na ve nazanje tri gošta - 2004/2006. Još čuda stvari su til reč oš čini znat: veče čuda se govore do čeljadi oš vrimeni ke su prol; ma se gleda pur napri. Se išče oni život ol samo jena riča ke nam ne činu zabit kako je teško... ma - fala Bogu! - činu pur mislit kako je oš more bit lipo.

Svi zainteresirani na kupnji ove knjige, mogu poslati mail kliknujući na koricu knjige.

 

ISBN 978-953-6118-14-4

Nevelika hrvatska etnička oaza u južnotalijanskoj pokrajini Molise dala je regionalni naziv jednoj od najstarijih hrvatskih manjina u susjednim zemljama - moliškim Hrvatima. Njihovu povijest obilježava velika udaljenost od matičnog naroda, smještaj u brdskim predjelima s nekada velikim prometnim teškoćama što ih je učinilo izoliranom skupinom, a s time u svezi nastala je apsolutna odvojenost od matičnog naroda, hrvatskoga jezika, kulture i znanosti.

 

POEZIO DE MOLIZAJ KROATOJ

La negranda kroata etna oazo en la suditala regiono Molizo donis la regionan nomon al unu el la plej malnovaj etnaj malplimultoj en la najbaraj landoj - al la Molizaj Kroatoj. Ilian historioKnjiga htmn markas granda distanco disde la devennacio, la situo en montregiono kun iam grandaj trafikaj malhelpaĵoj, kio ilin faris izolita grupo, kiu pro tio iĝis absolute disigita de la devenpopolo, de la kroataj lingvo, kulturo kaj scienco.

 

 Svi zainteresirani na kupnji ove knjige, mogu poslati mail kliknujući na koricu knjige.

 

ISBN 978-88-902891-1-8

Ovi je sikon liber serje "Scripta manent". S prvime librem "Sime do simena" smo počel kazat zemblju, s tegem oš životem ke je nosija našimi čeljadi. Sada kažemo život ke je okolo nas; sve ono ke vidimo kada se gledamo okolo. Upravo ove padžine nise hi pisa sam: Antonio Sammartino, Antonio Gabriele Blascetta, Maurizio Venturino, Rocco Giorgetta Enrico Cocciolillo su bil sekolike do koje manere autore s njihovimi riči, fotografijami oš putami zgoro-zdolo po našimi brdi. Su dal njihovu kolaboracijunu pur Maria Alfonsina Cocciolillo oš Antonio Del Vecchio (Vivaio Forestale "Le Marinelle" - Petacciato). Titol je doša sam: koko voti smo pital oš smo se pital «Kako se zove...?». E ta je domanda ke smo si počel činjivat kada smo dečidil za onu moštru ke pa je nosila proprja ta ime. Mam reč ke nit ova ričerka nije bila lagahna: nije ga jena čeljade ke poznaje dobro na-našo sekolike tjande, ol - si hi poznaje - numi reč taljano koje jesu. Za ne reč, paketaj, na... latin! ke nam biše nečesarj za moč idendifikat siguro saki arbor (na-našo).

 Svi zainteresirani na kupnji ove knjige, mogu poslati mail kliknujući na koricu knjige.

   

ISBN 978-88-902891-3-2

Deset godišt s našimi riči su vre prol. Kada smo počel s našem kongorsem ne nadahmo di bimo rival. Nonda zbamo činil samo vokabolarj na-našo, ma smo mislil ke mahmo reč sekolikimi ke mahu pisat na-našo. Naše riče, ke ne tijahmo čini umbrit, nimahu ostat samo u vokabolarj. Sada znademo ke ono ke smo mislil deset godišt naza je bilo dobro: na ve naše libre se nahodamo danas čuda čeljadi. Eš ovi dobro ke smo vidil, je nas činija hot napri pur s drugimi degi oš tegi. Smo činil poznat naš jezik oš naše tradicijune po svito: moštre, konvenje, študje oš kondžerte hi ne brojimo več; ma ono ke veče nas veseli jesu stope ke ostavljamo naza nas - naše libre.

 

 

 

 

 

 Svi zainteresirani na kupnji ove knjige, mogu poslati mail kliknujući na koricu knjige.

   

 

   
 

 

Facebook Twitter Google Reader Myspace Invia questo link - Pošalji ovaj link - Send the link

Isprintaj ovu stranicu